SPORT OD IGRE DO NAUKE

SPORT OD IGRE DO NAUKE

(sport i moć misli i reči)

Svedoci smo velikih promena na svim poljima čovekovog stvaralaštva!

Sport kao jedna od kategorija kroz koju se čovek razvijao i razvija, traži nove puteve samoostvarenja.

U prošlim vremenima Konana, bilo je dovoljno da razvijamo našu mišićnu masu. To je zadovoljavalo našu potrebu za fizičkim razvojem. Daljim razvojem upoznali smo Rokija, koji je bio kombinacija mišića, volje za pobedom i jakom inspiracijom. Sem fizičkog aspekta, shvatili smo koliko psiha i emotivna stabilnost imaju veliku ulogu u našim životima. Sa tehnološkim razvojem upoznali smo se i sa dobrobitima (i štetom) koju nam je donela hemija, koju koristimo u sportu. Obraćajući pažnju na ishranu sportista postali smo svesni uticaja hrane na naše živote. Kao što vidimo sport je postao mnogo više od igre i zabave, sport je jedno od mogućih polja na kojem učimo o nama samima!

U izdanju iz osamdesete godine prošlog veka, u Vujaklijinom leksikonu stranih reči piše: sport (lat. disportare raznositi, nlat. disportus raznošenje, eng. sport) igra, šala, provodnja u slobodnoj prirodi; naročito: sva ona telesna vežbanja za koja su potrebna snaga, smelost, izdržljivost, okretnost i umešnost. Istih tih osamdesetih godina stidljivo su se pojavili u našoj zapadnoj kulturi, joga, tai či i slične discipline koje su nas učile da kroz telesne vežbe činimo daleko više za sebe od pukog gimnasticiranja i bildovanja.

Sport je prerastao iz igre u nauku. Čovekova stalna težnja za prevazilaženjem sopstvenih granica mogućnosti dovela nas je do toga da smo bolji nego ikada do sada: trkači, skakači, gimnastičari, veslači itd. Upoznavanjem svojih fizičkih i psihičkih sposobnosti i njihovim razvojem ostvarujemo rezultate koji su do nedavno izgledali mogući samo u mašti. Ipak i pored novih spoznaja svedoci smo i zastoja na putu razvoja sporta kod nas.

Na pragu novog doba, neizbežno je i novo sagledavanje našeg daljeg razvoja. Ako smo mišiće razvili do maksimuma, ovladali svojom psihom i emocijama (da li smo?), koje je to polje još neotvoreno i relativno nepoznato a otvara nam vrata fantastičnih dostignuća i daljeg razvoja? Ako je i medicina sve svesnija prednosti holističkog sagledavanja čoveka, čemu zanemarivanje istog u sportu kod nas?

Svaki sportista (ljudsko biće) je proizvod onoga što misli i govori. Razumevanjem toga razumemo i iskustvo stvarnosti koju gradi. Svaka misao, reč koloriše naše emocije i zapažanja svega što nam se dešava i određuje događaje, situacije i ljude koje privlačimo u naše živote. Razumevanjem i prepoznavanjem naših misli u poziciji smo da po prvi put istinski budemo svesno kreatori svega zamišljenog. Mogućnost usvajanja ovako lake i jednostavne tehnike usvršavanja stavlja nas u poziciju da pomeramo granice mogućeg. Potrebe uspešnog sportiste prevazilaze trenera, kondicionog trenera, nutricioniste i traže pored predhodno navedenih, pomoć psihologa i parapsihologa. Davno je prošlo vreme „slučajnih“ postizanja rezultata. Vreme u kojem smo sada zahteva od sportista poznavanje sopstvene prirode i upravljanje njome. Razlika u sportu između uspešnih i onih manje uspešnih je upravo u poznavanju zakonitosti po kojima funkcionišemo.

Svesnost o moći reči je na korist kako sportistima tako i svim sportskim radnicima koji učestvuju u razvoju svakog sportiste. Istražujući došla sam do saznanja da na pitanje upućeno treneru nekog tima, tipa; Kakav rezultat očekijete u susretu sa…? najčešće je odgovor trenera “Pokušaćemo da pobedimo…”. Sa konstatacijom trenera da je u pitanju pokušavanje, tim je već u startu sa 50% manje šansi za pobedu. U prilici sam takođa da čujem i ovakav odgovor;” Mi moramo da pobedimo”, čime trener dodaje još jedan balast i kočnicu igračima pred utakmicu jer moranje najčešće izaziva otpor i opterećenje . Nepoznavanjem uticaja reči na događaje koje kreiramo svakodnevno stvaramo sebi bezrazložne prepreke i poteškoće. Naš govor nam svakodnevno skreće pažnju na stanje u kojem se nalazimo i omogućava nam da osluškivanjem sebe postignemo neophodnu ravnotežu za lako dostizanje zadatih nam ciljeva. Kada ovo znanje primenimo u sportu, dobri rezultati su neminovnost.

Mnogi veliki umovi raznih vremena su znali za principe koji nas vode ka željenom. Njegoš je rekao:” Misao je uslov za stvaranje pri čemu od njenog kvaliteta zavise vrednosti stvorenog”, ja vas podsećam da je reč samo nastavak naših misli. Ovo znanje imamo svi, samo je pitanje vremena kada ćemo se toga i setiti. Hajde da probudimo neke nove sportiste i sportske radnike među nama i u nama primenjujući mudrosti otvorenog uma , koje nas vode ka ostvarenju najboljih verzija sportista i samim tim uspešnijim i kvalitetnijim rezultatima. Sa lakoćom ostvarimo cilj!